ONO ŠTO JE JEDINSTVENO

Na jednoj planeti, koja možda i ne postoji,
ali je lepša, dragocenija i boji
život osećanjima sreće...

Na toj planeti, od koje nema veće,
živi Princ, koji stvara i gradi
svoj svet, koji drugi ne vide...

Na toj planeti zna da se voli,
i retko boli.
A samo boli,
ono što je varka za oči...

Tamo je pitomo imati druga,
i imati ono jedno,
ono što je vredno
i vrednije od svega...
I prepoznaje se
nešto što se ne zaboravlja.
Nikada.

U svetu tom nežno se čuva,
odricanjem se brani.
Na toj strani života
postoje lepote nevidljive
i magije predvidive
samo onima koji voleti umeju
i čuda svemirska razumeju.

Na jednoj planeti
čuva se,
ono što je zaista jedinstveno.

RAT OČIJU

Seku me tvoje oči,
režu me i stežu
uz zid grubošću
svojom...
Tvojom silinom
bole,
kao da vole
moje skrivanje...

Otkrivaju me oči tvoje,
i sve moje hladnoće
kao da hoće
santa leda postati...
i topiti se za tebe.

Oči me tvoje pokrivaju
svojim senkama...
Senkama tebe...
Koje lete i naleću na mene...
Pa me maze i gaze svojom lepotom...
I senke tvoje,
što iz očiju beže
sada leže na dlanu mome,
i kupaju se u tome
što se zove
rat očiju.