ČUDNE ZVERI

Žive oko nas
neke čudne zveri...

U lepoti traže spas,
ali je ružnoća njihovih bića
otrovnija od
najotrovnijeg pića,
smrtonosnog...

Šetaju se smelo,
ponosno i stidno,
šetaju se tamo gde je vrelo,
sejući hladnoću...

S osmehom, il tugom,
smeju se i plaču,
ushićeno skaču i zaskaču
naivčine neke...

Žive oko nas u telima raznim,
punim a i praznim
rukama što grebu...

Žive i ne žive,
postoje da bivaju,
i tužno...
tužno je što će uvek da se skrivaju
iza svoje maske...

Jer da je skinu,
od lakoće svoje proste duše,
mogle bi da se vinu...
i odlete u nepovrat.

KVARNO TKIVO

Jednom je svanuo današnji dan,
jednom protekao
i dostigao samo danas,
sebi dobro znan
završetak,
uz najavni početak sutrašnjeg.

U današnjem danu
nisu otkucavale čudne minute,
nije prolazilo neobično vreme,
ali je, bez dileme,
sve u današnjem danu
na lopati odnelo
dobro znanu
izlučevinu kvarnog tkiva...

I samo jednom biva svaki dan,
pa nazdravljam za svršetak ovoga,
uz najavni početak boljega,
koji će čistiji da biva
bez suvišnog tkiva
koje svojim prisustvom
ometa mir...