ČUDNE ZVERI

Žive oko nas
neke čudne zveri...

U lepoti traže spas,
ali je ružnoća njihovih bića
otrovnija od
najotrovnijeg pića,
smrtonosnog...

Šetaju se smelo,
ponosno i stidno,
šetaju se tamo gde je vrelo,
sejući hladnoću...

S osmehom, il tugom,
smeju se i plaču,
ushićeno skaču i zaskaču
naivčine neke...

Žive oko nas u telima raznim,
punim a i praznim
rukama što grebu...

Žive i ne žive,
postoje da bivaju,
i tužno...
tužno je što će uvek da se skrivaju
iza svoje maske...

Jer da je skinu,
od lakoće svoje proste duše,
mogle bi da se vinu...
i odlete u nepovrat.