ХВАЛА ТИ

Хвала ти за то што јеси,

ти, дивно створење,

предивна жено.

Хвала ти за то што јеси,

јер тамо где си

рађа се срећа.

Кад год смо са тобом,

срца су пуна,

и дани су лепши,

обојени срећом.

И сва сећања са собом

која носимо,

твојим су ликом

и твојом сликом

овековечени.

Кад год смо са тобом

и од тебе далеко,

у нашим срцима

ти си лепота,

ти си дивота,

ти си красота,

неко ко никада не бледи,

неко ко сувише вреди,

и заувек ће да седи

на престолу најбитнијих људи.

Неко као ти заувек се воли.

неко као ти заувек се обожава.

неко као ти незамењив је

у свим својим врлинама

и неописаним особинама

Време са тобом нема цену...

и у сваком будућем времену

недостајаћеш ...

У свакој секунди, минути и сату...

у сваком дану...

Хвала ти за све осмехе,

за све богатство...

За све што си нам пружила...

За све, предивна жено...

Заувек си нас задужила

да будемо твоје љубави...

ЗАУВЕК,  ВОЛИМО ТЕ...

КО ЈЕ ОН?

Његова појава...
Вескрајна величина...
Његово биће...
Његов лик има месечина
вечерас над мојим прозором.

Његов поглед, осмех који леди
већ залеђен прозор ока мог.
Његов осмех сада седи
иза мојих леђа...док спавам...

Ко је он... зашто је ту?
Откуд биће небеско на свет да сиђе?
Ко је он... и зашто жели
још ближе...ближе... да ми приђе?

НЕДОСТАЈАЊЕ НЕМА ЗНАЧАЈ

Када осетиш нечији заборав,

осетиш да бледиш, 

као сенка пред крај дана, 

када осетиш заборав, 

заборави

и сама.

Када осетиш да ниси потребна више
и да сваки сат све педантније брише
твоје постојање...
Заборави, јер недостајање
нема значај.

ЛИЦЕМЕРЈЕ

Увек,
ту си,
а избрисах те,
да не постојиш.
Ипак,
има те у свему
и поносно стојиш
пред бесом мојим.

Ту си,
док те шибам
гранама мог страха,
да сваки део
распршеног праха
моје зебње покупиш.

Увек,
да се лицемерно смејеш,
увек,
да лицемерно сејеш
семе трајности
своје...

МЕСТО И ВРЕМЕ

Зашто нисмо ликови
из истог романа,
имена која се 366 дана
у години пишу једно крај другог?

Зашто нисмо у истом календару
рођени ...
Или бар мало ближе...
Зашто мој број не стиже
на време...

Место и време беже...
свако на своју страну...
Ипак, у сваком дану
све си ми ближе...

ЕТО ТО ВОЛИМ

Волим да легнем на твоје раме,
упловим у загрљај твојих пора,
покријем се кожом твојом,
ушушкам у образе меке.

Ћутим и жмурим.
Ћутиш и жмуриш.

Све смо рекли,
свашта видели...

Ето то волим...

Те ситне моменте,
интимније од све интиме.
Те ситне моменте,
значајније од многих година...

Ето то волим...