ВОЛИШ ЛИ ЉУБАВ

Шапућем ти мислима,
најгласнијим тоновима тишине.
Пакујем речи међ облаке
и чекам да се најснажнији вине
у висине, где ме чекаш.
Чујеш ли моје шапате?

Милујем те мислима,
најблискијим додирима даљине.
Везем осећаје милине у нити.
И међу честицама ваздуха
у које ће се скрити,
доћи ће к теби.
Осетиш ли миловања моја?

Волим те мислима,
необичним обликом
водене снаге...
Волим те као вода
паперјасто благе
капљице своје.
Волиш ли љубав
којом те волим?

ЛЕТЊИ РАСПУСТ

Лето је распуст донело
и у авантуре ме понело.

Ишла сам на базене
где су водене капљице
додиривале мене.

Посетила сам Јеринин град,
где је река Ибар изгледала
сјајније него икад.

На Морави смо пецали
рибице мале,
а на пикнину,
смишљали шале.

Затим сам дошла у Сомбор
и био ми је најбољи одмор.

На викендици сам видела
лабудове и патке,
пливале су
и биле много слатке.

Тамо сам читала књиге
и радила задатке из математике.

Река Дунав лепу чарду има,
верујте, свидела би се свима.

Летњи распуст је диван, бајан и сјајан.

Распуст је школарцима нега,
али на крају се морамо
растати од њега.

Теа Милошевић