ВОЛИШ ЛИ ЉУБАВ

Шапућем ти мислима,
најгласнијим тоновима тишине.
Пакујем речи међ облаке
и чекам да се најснажнији вине
у висине, где ме чекаш.
Чујеш ли моје шапате?

Милујем те мислима,
најблискијим додирима даљине.
Везем осећаје милине у нити.
И међу честицама ваздуха
у које ће се скрити,
доћи ће к теби.
Осетиш ли миловања моја?

Волим те мислима,
необичним обликом
водене снаге...
Волим те као вода
паперјасто благе
капљице своје.
Волиш ли љубав
којом те волим?