LEPA USPOMENA

Voleo je da me gleda...

Gledao me je dok govorim
i dok ćutim...
Mogla sam da slutim
kada njegov pogled
luta po meni...
Jer sam i ja volela da me gleda...

I kada nailazim,
i samo porlazim kraj njega,
naši pogledi su se rukovali,
a iznad brega
svih prepreka
vodili su ljubav krišom.

Voleo je...

Ali ne viđa me više,
pa se sve što je
nekada voleo briše
i postaje lepa uspomena.

MOŽDA JOŠ UVEK ČEKA

Sedela je na betonu,
kraj nečijeg starog doma,
tamo gde tonu
i neumorni u san
čekajući da prođe dan
koji predugo traje,
jer se čeka...

S' kutijom pored tela,
i s' strahom koji nije htela
da pobedi,
jecala je u svojoj bedi
života...

I naposletku zaspa...

Prolazili su mnogi kraj nje...
I on je prošao.
Više nikada nije došao
da proveri da li je još uvek tu,
budna ili u snu,
da li jeca...

A rekao je
da bi svirao pesmu sa njom.

Nije se vratio,
jer nije shvatio
da ona ipak nije
samo prosjak
koji traži malo od života...

Ona je čekala
njega da zasvira...

Možda još uvek čeka,
a u kutiju pakuje
samo zvuke tišine...

JEDNA REČENICA

Kaži ono
što misliš da drugi znaju,
ne očekuj da će svi da daju
živi oblik tvojoj misli...

Kaži,
možda bi neko voleo da čuje,
iako zna,
možda bi neko voleo
da oseti oluje
reči,
iako je sve očigledno...

Možda nekome znači
i potrebno je da bude jači
taj trenutak...

Kaži
i ono što misliš da se zna,
možda nedostaje baš jedna rečenica
da neko procveta
i sazna
da li je korov ili cvet...

Jer nije svet
tvoj dokučiv...

NERASKIDIVO

Možda sam te srela
sasvim slučajno,
nepredvidivo,
možda sam te srela
upravo zato jer nisam smela...

Možda si me sreo,
sasvim namerno,
očekivano,
možda si me sreo
jer si baš to hteo...

Ili ništa nije bilo
slučajno i namerno...

Ali se svilo
nešto naše
u neraskidivu
povezanost.

VREME ZA "SLAST"

Ne očajavaj, nije to nužno!
Doći će, stići,
prići će ti, iznenada,
kada bude nužno
da se dogodi...

Ne želi po svaku cenu
i ne prihvataj
bledu zamenu
samo da utoliš glad...

Jer nije vreme sad'
za slast...

Znaćeš kada bude...

A biće bez
očajanja i želje neke,
pune strepnje...

Kada bude trebalo da se dogodi,
dogodiće se samo od sebe
i to ispunjenje za tebe
će biti sloboda...

I samo je jedno vreme
za slast,
koje dolazi baš u pravo
vreme...

ROB SVOJIH VEROVANJA

Nemoj se prijatelju nadati
i nikada nećeš znati
kakav je osećaj padati
u nedogled, u nepovrat.

Nećeš izgubiti sebe...
I nikoga...

Nećeš znati kako briga
zbog uzaludnog nadanja
može dovesti do stradanja
tebe...

Nemoj očekivati
i neće se prelivati
tvoja suza skupa...

Nemoj očekivati
i nemoj otvarati
vrata svoja
kada čuješ da lupa
očajnički
ruka nečija po njima...

Nemoj se nadati
i nemoj očekivati...

Ta ruka može zaključati
sva vrata tvoga života...

A prava je strahota
biti rob svojih verovanja...

MOGLA SAM TI REĆI

Mogla sam ti reći
da te sanjam često,
i da više ne znam
koje mesto
u mom životu
jeste tvoje...

U kom redu
i na kojoj stolici sediš
dok ne izblediš
u rasejanosti jave...

I koje su prave
i iskrene moje namere...

Mogla sam ti reći
da sam više puta
želela pobeći
od tebe i sebe...

Ali svaki put kada
koža očvrsne,
tvoja reč zagrebe
i do trenja
dovede telo moje...

I zbog toga ništa nisam rekla...

ЗАГРЉАЈ

Када загрлиш некога,
или неко загрли тебе,
онако кришом,
неприметно,
па са себе
не може
скунути
мирис твоје коже...

Па те жели грлити још више,
а желиш и ти грлити јаче,
и оно што је некада говорило тише,
има жељу гласно да плаче...

Да цео свет чује...

Када грлиш некога,
или неко грли тебе,
желећи да загрљај
траје што дуже,
и винеш се до неба,
у загрљају једном,
то се зове љубав
мој мили друже.