Ко раздраган проводи дане,
од свитања до заласка сунца?
Ко то жели да време стане
јер срце од среће све јаче
куца?
Ко у весељу ниже сате,
понекад тешке, прожете
муком,
понекад стрепњом, јер брине
за те,
осенчен дечјим, пречистим
звуком?
Ко те то воли, бескрајно
воли,
коме душа због тебе бриди,
кога твоја брига боли,
и када ниси ту, осећања ти
види?
Ко ће бити увек уз тебе,
да помогне, руку ти пружи,
ко ће дати део себе,
да те учи, с тобом се дружи?
ТВОЈА УЧИТЕЉИЦА
