СТРАСТ

Твоја рука плови
рекама мога тела
и жарко бих хтела
да се усидри на мени
кожа твоја,
док се моја румени
од страсти...

И као лава врела
разлива се додир
твој у ситне поре
и горим од жеље
да са тобом
у усијању
поздравим зоре
ране...

Да се њишем
на поветарцу
твога даха,
и удишем
мирис чежње...

ЖИВОТ ВАН ОВЕ ПЛАНЕТЕ

Извезена шареним
нитима повезаности,
два бића
су се срела
па су одмах знала
да ништа није случајно
и да је судбина
благослов дала
животу ван
ове планете.

Од тада читаво
звездано јато,
у име јединства
посипа злато љубави
за њихову срећу.

ЛЕПОТЕ КОЈЕ СЛЕДЕ...

Загрлила ме мисао о теби,
љуби ми жеље снене.
Свлачи са мене
прошле животе.
Остајем нага
за све лепоте које следе...

Загрлила ме жеља за тобом.
Обузима руке и прсте мале.
Милује леђа, рамена грицка.
У њу су све чежње пале,
јер жеља за тобом,
тежа је од мене.

УВЕК ПРИСУТАН

На врхове облака када стигнеш
и осетиш моћ силе бескрајне,
поглед у даљине винеш,
све магије небеске скинеш
само за то лице...

Све добија облик исти.
Облик исти, само један...
Име то свуд се чује,
у срцу одјекује...

Ал си миран, спокој живи
и душа се вери диви...
Јер је снажна, истрајно чека
да дође из места далека...
Тај неко, увек присутан.

НЕУКРОТИВА ЖЕЉА

Осећај високонадморски
путује планином,
одушевљен једним умом
и његовом висином,
прелепе песме, што ниже,
осећам га, све ближе и ближе...

Снег се топи и свлачи своју одору
као талас што мами обалу мору.
Првим зраком сунца у оку,
твој поглед остаје увек
јутром на истоку...

Сваког јутра, под капком и на јави,
жеља се у срцу, неукротива, јави...

БЕЛИНА

На планинским обронцима белине,

нижу се осећаји висине

небеске

у мени...

Нижу се чиста осећања

у пахуљи која је мања 

од свега видљивог.

А лепша од свих.

Држим је на длану...

У ту пахуљу

могу да стану 

илузије о теби...

Пахуља се топи, 

на врелини длана.

Топла капљица остаје

и ти све стварнији постајеш...

ЖИВОТНИ ПРОСТОР

Оно место

у животном простору

које не посећујем често...

Они сати, 

које срце врати,

и воли репризу

сваког минута...

Они минути,

у оном дану

у који стану 

све године 

које проживим 

са тобом

у бесконачности

времена

које немамо...

И ето,

часовник као да се смеши,

док ме гледа...

Календар ми не да

да доживим рај.