НЕ ЗНАМ

Видим те,
очима неким другим.
Гледам те,
лагано се из заноса будим.

Видим те,
очима стварне јаве.
Гледам те,
и видим реалности праве.

Видим те,
каквог те видела нисам.
Гледам те...

Питам те,
да ли су све речи
истина биле?
Да ли су дане све
што смо живели
кроз сне,
однеле виле
године ове?
Или су донеле
дане које ништа
не може да спречи,
да проживе овај живот
без краја?

Да ли до бескраја
можемо овако?

Тебе видим,
и често се стидим,
да дуго гледам,
и теби се предам...
Јер не знам...

КЉУЧ

Чувај ме 

као што се чува дете,

и увек ме чувај, 

чак и када полете

око тебе сумње

да ме требаш пустити.

Чувај ме

и немој допустити

да се изгубимо.

Као што дете чува

играчку коју воли,

спава и руча са њом, 

и држи је чврсто,

чак и када заболи

та малена рука.

Чувај ме и не дозволи

да те омете бука

мог опирања.

Чувај ме

када желим и не желим, 

закључај ме у безбедне одаје, 

јер заувек остаје

сачувано оно што смо најнежније чували.

НАУЧИШ ДА ВОЛИШ

Научиш да волиш
тихо и неприметно,
скривено волиш,
гласно,
у себи...

И ћутиш јер описати не би
могао колико је јасно
шта осећаш.

Жмуриш и видиш
све чега има
ту и  тамо,
на обе стране.
Лежиш, а трчиш,
да срце стане
и престане
куцати
јер сада знаш.

Научиш да волиш
и желиш све јаче,
без очекивања,
а с пуно надања...

И тако волиш у себи,
некога,
дајеш се, без даривања,
страдаш, без страдања...

Можда је тако најлепше волети...
Јер тада научиш
да неке људе не желиш преболети...
Само их волети, тихо волети,
а у себи гласно...

Све ти је јасно,
јасно шта осећаш...

ПОСТОЈЕ НЕКИ ЉУДИ

Постоје неки људи
који се сретну, ето тек тако,
обичног дана неког,
на месту сасвим обичном...
А сусрет тај учини
да више није једноставно и лако
живети без њих.

Постоје неки људи
са кореном чврстим,
који се кроз груди
нежно гранају,
чврсто усађени једно у друго.

Постоје неки људи
које ништа не може раздвојити
и све око њих зна да ће дуго,
дуже и чвршће од корена у грудима,
постојати међу
обичним људима,
сасвим посебни.

Постоје они неки,
који никада нису далеки,
јер расту једно у другом...

O ČEMU RAZMIŠLJAŠ

Kaži mi o čemu razmišljaš
dok koračaju sporo dugi dani
sitnim koracima kroz tuđe vreme
i da li danas, kao i juče
bežiš od sebe, kao od kuće
koja nije tvoja...

Kaži mi očemu razmišljaš
dok govoriš i dok ćutiš,
dok uzimaš ili daješ
i da li danas, kao i juče staješ
iza sebe i kriješ
lice od skitnice?

Kaži mi o čemu razmišljaš
kada te nema,
kada je tišina...
Jer razmišljanje je sudbina
koja sledi.

Pa želim znati
o čemu razmišljaš...