уторак, 7. фебруар 2017.

ПОГРЕШНЕ ЉУБАВИ

Пуно је
ово погрешно време
погрешних љубави,
које носе тешко бреме
и не одустају у трајању.

Задовољстава које себичношћу зраче
и несумњиво значе
победу над слободом.

Поноса и победа
који над чистотом владају
и подмуклим хировима
сврставају се у хероје.

Волео ју је на пркосан начин
и волео ју је само онда
када је приили да прода себе
и постане прашина његове прљавштине.

Волела га је на несигуран начин
и волела га је само
када је уздиже.
Када га присили да скупи
њену дивноћу и преточи се у пуноћу
њеног срца.

Волели су се када им је
љубав била потребна.

Али у ово погрешно време,
скидају бреме својих лажи са себе
и одустају као победници.

КЊИГЕ

Пронаћи ћу те,
знам,
у некој старој књизи.
Можда пожутелој,
разливених слова.
У некој која је пуна снова
попут мојих.

Пронаћи ћу те,
знам,
јер пут до тебе
кроз странице тражим.
Када те нађем
пронаћи ћу и себе.

Читам,
читам стазу за кораке своје,
степенице градим,
па скитам
међу редовима
не бих ли пронашла
залуталог дечака.

Свака књига подсећа на тебе.

Пронаћи ћу те,
пронаћи ћу и себе.

САТОВИ

Када би могли сви сатови стати,
никада не бих морала знати
како је то,
познавати тебе.

Никада те не бих ни срела,
јер бих села
на казаљку живота
и вратила је уназад.

Никада те не бих поздравила,
јер бих мотала казаљку унапред
и жмурила.
Јурила бих са њом у будућност без тебе.

Играла бих се са сатом времена,
само да за тебе не знам.

И све бих на свету да дам,
само да из мога сата нестанеш.

субота, 4. фебруар 2017.

ЦАРСТВО НЕДОСТАЈАЊА

Ти си краљ у царству
недостајања мени.
Клањам се
и круну ти љубим...
Али у пространству
овог бесконачног царства
не губим тебе у себи.

Ти си царство у
којем живот живим,
и сиромашно богатство моје.
У себи оживљавам
све што је у суштини твоје.

Ти си недостајање,
веће од највећег на свету.

Недостајање, које боли
и које волим...

Недостајање, којем се молим
да никада не нестане.




КРВОЛОЧНИ ЗУБИ ДАНА

Њише се на љуљашци,
под крволочним зубима дана,
и поветарац задаха злог
осети се иза ње.
У тој игри све
је ризично.

Она се игра,
наивношћу детета,
лукавством жене...
Она се смеје
док јој време
истиче.
Из те игре невоља
проистиче.

Њој је свеједно
до када ће да гледа,
она живи за секунд садашњи,
за следећи корак не пита...
Она одвећ у даљини скита...
У тој игри  знана
су правила.

Она зна да ће бити побеђена,
али осећа се као победник,
јер већ јој је судбина ореол ставила.