БАЈКА

У мекоћи нечије косе,
која на дечију косу личи,
као у бајковитој причи,
можеш видети
зраке Сунца,
који те ка светлости носе.

У мекоћи нечије коже,
која на дечију кожу личи,
као у бајковитој причи,
осетити се може
облачак мали,
облачак бели,
који те весели.

У мекоћи косе,
у мекоћи коже,
осетити се може
једна бајка мала...

Бајка која је остала
једна нестварна прича.

НОЋ

Време ускоро на починак полази,
у црној постељи ушушкано мирује,
и кроз прозор, видим, пролази
последњи зрачак светиљке која се гаси.

Може ли ишта да спаси
ову ноћ од мрака?

Око моје уморно трепери у тами,
и види,
тамо где никога нема,
тамо где су сами
они који чекају...

Види око твоје.

И док време на починак полази,
око моје долази
до ока твога,
и упија последњу искру светлине
да у овој ноћи, од милине
још нежније плаче...

Ушушкано мирује и трепери
једно око,
што у твоје гледа,
и у тамној ноћи,
у дубини, дубоко,
спрема се на починак поћи.