Научиш да волиш
тихо и неприметно,
скривено волиш,
гласно,
у себи...
И ћутиш јер описати не би
могао колико је јасно
шта осећаш.
Жмуриш и видиш
све чега има
ту и тамо,
на обе стране.
Лежиш, а трчиш,
да срце стане
и престане
куцати
јер сада знаш.
Научиш да волиш
и желиш све јаче,
без очекивања,
а с пуно надања...
И тако волиш у себи,
некога,
дајеш се, без даривања,
страдаш, без страдања...
Можда је тако најлепше волети...
Јер тада научиш
да неке људе не желиш преболети...
Само их волети, тихо волети,
а у себи гласно...
Све ти је јасно,
јасно шта осећаш...
тихо и неприметно,
скривено волиш,
гласно,
у себи...
И ћутиш јер описати не би
могао колико је јасно
шта осећаш.
Жмуриш и видиш
све чега има
ту и тамо,
на обе стране.
Лежиш, а трчиш,
да срце стане
и престане
куцати
јер сада знаш.
Научиш да волиш
и желиш све јаче,
без очекивања,
а с пуно надања...
И тако волиш у себи,
некога,
дајеш се, без даривања,
страдаш, без страдања...
Можда је тако најлепше волети...
Јер тада научиш
да неке људе не желиш преболети...
Само их волети, тихо волети,
а у себи гласно...
Све ти је јасно,
јасно шта осећаш...
Нема коментара:
Постави коментар