Оно место
у животном простору
које не посећујем често...
Они сати,
које срце врати,
и воли репризу
сваког минута...
Они минути,
у оном дану
у који стану
све године
које проживим
са тобом
у бесконачности
времена
које немамо...
И ето,
часовник као да се смеши,
док ме гледа...
Календар ми не да
да доживим рај.
Нема коментара:
Постави коментар