KADA DOĐU PRAZNICI

Kada dođu praznici,
dani su naizgled veseliji,
osmesima se kite sati
i spremni smo danima dati
notu sreće.

Sijaju oči kao svetiljke,
i lice međ kuglama
života blista...
I uvek je, baš uvek ista
praznična idila...

Kada dođu praznici
umemo da volimo,
želimo da pokalanjamo
i da se molimo
za bolje sutra.

Praznicima pišemo pisma
olovkama vere.
Uvek rečenice iste...
A samo nebeske zvezde, čiste
znaju
da oni koji najviše pišu,
često, najmanje daju...
I oni koji mnogo očekuju
često, ne istraju
u svom iščekivanju...