ПОЧИЊЕ ДА БЛЕДИ

Твоје речи почињу да бледе.

Твојих речи има све мање.
Престају да значе, престају да вреде,
твоје речи...

Више нису песма,
више нису снага.
Губе се у магли
која их објавија
и белином гута.
До твојих речи
нема пута
за мене...

Твоје мисли
нису моји дани
и сви они, топлином ушушкани
снови јаве
нису праве
стварности за нас.

Поглед што рађа
све чега нема
почео је пред лицем мојим
уморно да дрема
и не гледа више.

Све
тихо
и све тише
почиње да бледи...