петак, 29. јануар 2016.

HVALA ONIMA . . .

Hvala onima koji su me zaboleli i nisu me voleli, pa su pokleli pred svojom 
surovošću... Hvala što su izmišljali, i obuvali prevelike čizme, pa gazili njima, smišljajući kako da dosegnu
nedokučivu veličinu, moju... Čestitam za izabranu boju kojom su mazali lica, i izgledali sasvim anđeoski, sa srcima ubica, koja u njima kucaju... Hvala za nepristojnost kojom zrače, i smeše se, onako, 
kako se inače ne smeše pravi ljudi... I ćute,
onako kako samo ćute oni koji slute
nesreću. Hvala onima koji traže, a ništa ne pružaju, baš ništa ne daju. A ne vide i ne znaju pred koga staju i bez koga ne mogu... Hvala onima koji su me zaboleli, jer su pokazali da me nisu voleli kao ja njih... Hvala onima koji su me do suza ranili, jer su sahranili sve ono što sam rađala za njih, a nije trebalo...

Нема коментара:

Постави коментар