USAMLJENIK

Ostaće sam,
znam,
i neću mu prići,
jer će otići
još dalje...
Raširiće krila,
i odleteti
tamo,
tamo gde su
bila
i zauvek ostala zaleđena
mnoga pera,
pre njegovih...

Ne zna,
usamljenik,
kuda bi išao,
niti sa koje
grane je sišao,
i dal' bi na nju ponovo sleteo.

Da li zna
da je odleteo
uzalud...

I srce će mu od zime stati,
prestaće odjek topline,
a on neće znati
da veće miline,
osetiti neće,
i da veću ljubav,
svet naizgled ubav
neće njemu dati...

Ne on neće znati...

Ostaće sam,
znam,
a ni tada neće prići
svome jatu...
On će otići,
jer lutalica
svome bratu
vrednost ne vidi...

Jer ptica zime
za toplu ruku ne brine...
Ptica se vine
u nebesa
i tamo umire..,