ДОДИРИ

Као најдражи поклон носим на кожи
сваки додир мекоће твоје,
и овога света баш све боје
насликати не би умеле,
најискреније жеље моје,
нити би разумеле
куда то водиш моје страсти...

Па руку спустим на груди своје
и пренесем нешто твоје
у дубину срца, дубоко у мене,
најдубље,
што даље од сваке сене
да те ништа овоземаљско не укаља.

И дубоко у себи ја те грлим
уздахом мазим, срцем те живим,
мислима рађам, јер знам да те немам,
па о теби сневам
као да си мој.

Живиш и постојиш као најмилија јава,
јер сваки додир срца мог
учини да је права
стварност ова идила
коју живиш у мени...

Осећам додир, осећам тебе,
очи твоје и глас у тишини...
Осећам присуство које је далеко,
а мени блиско...

Све што немам, ти јеси дао,
и где год сам пошла,
пред мене си стао...
И где те нема, ти јеси ту...
ТИ МОЈЕ ДАНЕ БРОЈИШ
И САМО ЈЕДНИМ ДОДИРОМ
УЧИНИО СИ ДА ПОСТОЈИШ
СВУДА ОКО МЕНЕ.