Тако те ја чувам од себе...
Побегнем иза угла надања,
шћућурим се у рупи страдања
избушеног зида.
Шћућурим се у рупи свог стида.
И чекам...
Гледам те како ме тражиш,
како чекаш,
док ти око вене.
Гледам те, како гледаш
не би ли видео мене...
И чекам...
Тако те ја чувам од себе.
Ћутим, не проговарам,
не умем са тобом да разговарам,
јер ме плашиш.
Желим да си ту, желим да ниси...
Зашто смо тако,
проклето,
исти?
И чекам...
Тако те ја чувам од себе...
Када одеш, ја ћу доћи,
кад ме напустиш,
за тобом ћу поћи
и бићу боља...
Разумећеш...
Побегнем иза угла надања,
шћућурим се у рупи страдања
избушеног зида.
Шћућурим се у рупи свог стида.
И чекам...
Гледам те како ме тражиш,
како чекаш,
док ти око вене.
Гледам те, како гледаш
не би ли видео мене...
И чекам...
Тако те ја чувам од себе.
Ћутим, не проговарам,
не умем са тобом да разговарам,
јер ме плашиш.
Желим да си ту, желим да ниси...
Зашто смо тако,
проклето,
исти?
И чекам...
Тако те ја чувам од себе...
Када одеш, ја ћу доћи,
кад ме напустиш,
за тобом ћу поћи
и бићу боља...
Разумећеш...
Нема коментара:
Постави коментар