СВАКО ИМА СВОЈ КРЕВЕТ

Свако има свој кревет,
топлу постељу своју,
којој зна мекоћу и боју
и када усни...

Свој кревет,
своју сигурност,
из које зором сваком одлази,
ал му увече,
погнуо, истрошен долази
у загрљај, топао.

Ти си мој кревет
и моја постеља
којој се враћам
свакога дана...

Ти си боја и мекоћа,
која је сама
док обданице трају...