НА ДЛАНУ

На длану,
отворио си прозор душе моје
додирима лутајуће сенке.

И док промаја
милује црте мога лица,
умивам се капљицама
сећања на благост
твојих трагова.

Осетим путеве
које си цртао
тумарајући по дубини
за којом трагаш.

Неосетно,
ушао си у бесконачност
и настанио насмејане очи
да сијају на длану
и смеше се,
кад год погледам у њих.