ЉУБАВ НЕОПИСИВА, НАША...

Хтела сам да вам напишем песму,
али она то постати није хтела.
Почела је дисати са папира,
животе је својим речима плела.

Гледала ме очима детета малог,
смејала се, плакала, грлила нежно.
Певала је, плесала, трчала...
Слутила нешто неизбежно.

Хтела сам да вам напишем песму,
у једно сасвим обично вече...
Ал она не хтеде постати песма,
и као да мени нешто рече:

"Године прелепе и драги људи,
не могу се преточити у речи.
Метри љубави сувише су дуги.
Стих трајање не жели да спречи..."

1001 песма довољна није,
1 000 001 реч не може да упије
сву драгост и вредност вашу...

Све књиге света поднети не би могле
ЉУБАВ НЕОПИСИВУ НАШУ!