ПРЕДВЕЧЕРЈЕ

Негде у предвечерје,
када се Сунце
са Месецом поздравља
и оставља
му престо свој...
Сретох твој лик.

Негде у предвечерје,
док се ваздух у белину облачи,
капљице влаге са очију свлачи
и леди путеве оближње...

У пет минута просуле се речи
у вртлогу казаљке која жури,
куца гласно, па све тише.
Одлази, маше...и нема је више...

У пет минута...

Никада краћих,
никада дужих...
У тих пет,
упаковао се мали свет...

Негде у предвечерје,
може сванути,
ако умеш видети...