Због тебе плешем с' руком ветра,
умивам се сенком дана,
Због тебе ко' сирена,
роним кроз дубину сама.
Због тебе сањам крошње беле,
свуд где кроче ноге босе,
Због тебе детелине с четир' листа
трепавице моје носе...
И још летим у балону,
међ облаке, густе, плаве...
Још због тебе
сликам снове,
стварније од наше јаве...
умивам се сенком дана,
Због тебе ко' сирена,
роним кроз дубину сама.
Због тебе сањам крошње беле,
свуд где кроче ноге босе,
Због тебе детелине с четир' листа
трепавице моје носе...
И још летим у балону,
међ облаке, густе, плаве...
Још због тебе
сликам снове,
стварније од наше јаве...
Нема коментара:
Постави коментар