понедељак, 28. јануар 2019.

ЗЕНИЦЕ КОЈЕ ДИШУ

Твоје очи... зенице које дишу, 
одводе у неку вишу
димензију биће моје...
Тамо где јутро свиће
у заносу наших тела, 
док ме гледаш...

Ужарено гуташ
покрете моје...
Онако како ноћима
чезнеш да ме прождиреш...
Ти ме имаш као своје
нешто, у једном трену.

Твоји прсти шетају по врату, 
и чини се да у једном сату
имаш ме, као живот цео...

Верујем, ниси хтео, 
али обоје знамо
да је трен само
довољан
да будемо вечно заједно...
Divinity - Julie Fain

Нема коментара:

Постави коментар