ЗЕНИЦЕ КОЈЕ ДИШУ

Твоје очи... зенице које дишу, 

одводе у неку вишу

димензију биће моје...

Тамо где јутро свиће

у заносу наших тела, 

док ме гледаш...

Ужарено гуташ

покрете моје...

Онако како ноћима

чезнеш да ме прождиреш...

Ти ме имаш као своје

нешто, у једном трену.

Твоји прсти шетају по врату, 

и чини се да у једном сату

имаш ме, као живот цео...

Верујем, ниси хтео, 

али обоје знамо

да је трен само

довољан

да будемо вечно заједно...