Ви сте, господине,
мој завичај...
Место у којем сам рођена.
Слобода,
моје пространство,
поље по којем
душа плови
као по најмирнијим таласима.
Ви сте земља
која љуби моје стопе,
као тек рођено дете...
Ви сте колевка
мирних ми снова.
Ваздух,
што ме грли
својим свежим мирисима...
Сунце,
које води љубав са мојом кожом...
Ви сте живот.
Сав живот који сте ми удахнули.
Бескрајна дубино
мојих жеља, маштања и хтења..
Могла бих саградити
нову државу од емоција које будите...
Господине,
живим
Вас!
Нема коментара:
Постави коментар