недеља, 20. октобар 2019.

ПОСЕБАН ЧОВЕК

Испред цркве,
на клупици малој,
остао је човек,
с осмехом на лицу...
Остаће успомена довека
на тог човека,
међ срећним данима.

Бејаху двоје,
две велике чежње,
мирне, сасвим тихе,
оковане зрацима.
Два посебна бића,
два јунака,
два слабића...

Заувек код цркве,
заувек на клупи,
куцаће срце снажно,
остаће траг семена
да расте и расте...
И докаже колико је важно
мени што имам тебе...

Остаће успомена довека
на једног посебног човека...
Glorious Autumn Day (autumn leaves walkways)

Нема коментара:

Постави коментар