НИЈЕ МЕ СТРАХ

Хладно је...
Желела бих
да огрнем твоју кожу
преко рамена
па да се низ груди моје
слију мириси просути
из твојих пора...

Хладно је...
Жлела бих да твоје кости
буду колевка
нејаког тела
и стуб постојања
једног живота.

Мрачно је...
Ал кад погледам кроз очи твоје,
видим светлост крви у свом телу
која жубори за заједничко сутра.

Видим вене, исплетене,
као слова којима ти се клањам...

Мрачно је...
Ходам...
Са тобом, ка теби, на теби...
И није ме страх.