ПОСЕБАН ЧОВЕК

Испред цркве,
на клупици малој,
остао је човек,
с осмехом на лицу...
Остаће успомена довека
на тог човека,
међ срећним данима.

Бејаху двоје,
две велике чежње,
мирне, сасвим тихе,
оковане зрацима.
Два посебна бића,
два јунака,
два слабића...

Заувек код цркве,
заувек на клупи,
куцаће срце снажно,
остаће траг семена
да расте и расте...
И докаже колико је важно
мени што имам тебе...

Остаће успомена довека
на једног посебног човека...

НИЈЕ МЕ СТРАХ

Хладно је...
Желела бих
да огрнем твоју кожу
преко рамена
па да се низ груди моје
слију мириси просути
из твојих пора...

Хладно је...
Жлела бих да твоје кости
буду колевка
нејаког тела
и стуб постојања
једног живота.

Мрачно је...
Ал кад погледам кроз очи твоје,
видим светлост крви у свом телу
која жубори за заједничко сутра.

Видим вене, исплетене,
као слова којима ти се клањам...

Мрачно је...
Ходам...
Са тобом, ка теби, на теби...
И није ме страх.

ЖИВИМ ВАС

Ви сте, господине,
мој завичај...
Место у којем сам рођена.
Слобода,
моје пространство,
поље по којем
душа плови
као по најмирнијим таласима.

Ви сте земља
која љуби моје стопе,
као тек рођено дете...

Ви сте колевка
мирних ми снова.

Ваздух,
што ме грли
својим свежим мирисима...

Сунце,
које води љубав са мојом кожом...

Ви сте живот.
Сав живот који сте ми удахнули.

Бескрајна дубино
мојих жеља, маштања и хтења..

Могла бих саградити
нову државу од емоција које будите...

Господине,
живим
Вас!

ХВАЛА ТИ

Када ти неко улепша дан,
украси га светлошћу ведрине...
Реци му:
"Хвала, велико ти хвала,
јер знам нешто,
што нисам знала"

Када ти неко покаже
да на свету постоји доброта,
реци му, нека зна
да постоји између јаве и сна
неко поље,
где може бити боље,
када постоји подршка.

Хвала ти.

Када ти неко,
без разлога јасног,
постане део сваког,
баш сваког дана,
кажи му то, врло јасно.

Никада није касно
да постанеш срећан.

Када ти неко подршку пружи,
с тобом се смеје, с тобом се дружи,
реци му да схвати,
како желиш
поново да се врати...
И да љубав у теби гради.

Реци му:
"Хвала што постојиш!"

ВОЛИШ ЛИ ЉУБАВ

Шапућем ти мислима,
најгласнијим тоновима тишине.
Пакујем речи међ облаке
и чекам да се најснажнији вине
у висине, где ме чекаш.
Чујеш ли моје шапате?

Милујем те мислима,
најблискијим додирима даљине.
Везем осећаје милине у нити.
И међу честицама ваздуха
у које ће се скрити,
доћи ће к теби.
Осетиш ли миловања моја?

Волим те мислима,
необичним обликом
водене снаге...
Волим те као вода
паперјасто благе
капљице своје.
Волиш ли љубав
којом те волим?

ЛЕТЊИ РАСПУСТ

Лето је распуст донело
и у авантуре ме понело.

Ишла сам на базене
где су водене капљице
додиривале мене.

Посетила сам Јеринин град,
где је река Ибар изгледала
сјајније него икад.

На Морави смо пецали
рибице мале,
а на пикнину,
смишљали шале.

Затим сам дошла у Сомбор
и био ми је најбољи одмор.

На викендици сам видела
лабудове и патке,
пливале су
и биле много слатке.

Тамо сам читала књиге
и радила задатке из математике.

Река Дунав лепу чарду има,
верујте, свидела би се свима.

Летњи распуст је диван, бајан и сјајан.

Распуст је школарцима нега,
али на крају се морамо
растати од њега.

Теа Милошевић

НЕМОЈ СЕ ЉУТИТИ

Немој се љутити
ако те при сусрету нашем
загрлим, мало јаче...
То биће моје плаче
од среће
и магија коју живим чини
да све постане веће
од мене, па и овај загрљај...

Немој се љутити
ако те при сусрету нашем
уместо једном,
пољубим 10 пута
и ако пољубац залута
на усне твоје,
немој се љутити...

Ако ти кажем
да си самогласник
у сваком слогу речи мојих
и да се не могу заситити твојих...
Немој се љутити,
ако ти кажем
да и сада идем
да се сретнем са тобом.