DVA SNEŠKA

Napravila ih je zima
da i ona ima
oči svoje,
kojima će gledati
plamen oko sebe.

Pa u životnoj magiji stoje,
kao dve lepote
neopisane i nedoživljene,
krhke, a neoborive.

Ledom poprskane
statue.

U magiji i samoći
zavoleše se maske
zime i hladnoće,
i u samo jednoj noći
otopiše se...

Od dodira,
jer led ne poznaje toplinu.

Ostaše dve suze,
umesto statua lepote da stoje
i postoje
kao opomena
da neki dodiri
zaista menjaju svet...