NEDOSTAJE JEDAN UKRAS NA JELCI

Pored kamina,
pored kreveta,
i prelepog stolnjaka
na stolu,
pored raskošnih
glasova i osmeha,
čami u bolu,
koji se smeje,
jedna sitna svetiljka,
koja veje sneg...

Bez zelenih iglica,
i prijateljica iščekivanja,
bez praznične čarolije,
leži i boli je
svaki odsjaj njenog bića...

Nije tamo gde pripada,
nije tamo
da baš sada svoj lik
u njenoj kristalnoj lepoti
ugleda onaj,
čija je ona...
Nije tamo da oseti
tresak zvona u ponoć...

I baš taj ukras na jelci
nedostaje, kada u senci
nekoj ostane crna rupa...