Pružila bih ti samo ruku,
ali svaki put ja ti
sve svoje pružim,
i posle se družim
i uz setu pijem
bez sebe...
Zagrlila bih te samo rukama, da umem, ali ne mogu, jer te grlim dušom... Jer te svaki put ogrnem plaštom sve svoje mekoće... Tako duša hoće, i odlučno mi beži... Možda je i srećnije i pomalo draže meni bez mene, jer te više ne traže oči moje. I one sene tvoje Koje sam nekada čuvala oduvala je hladna tama moga nestanka.... I nema više kome ko da nedostaje... I samo ostaje da seća, kakvog je mirisa sreća, ono što je prošlo.
Zagrlila bih te samo rukama, da umem, ali ne mogu, jer te grlim dušom... Jer te svaki put ogrnem plaštom sve svoje mekoće... Tako duša hoće, i odlučno mi beži... Možda je i srećnije i pomalo draže meni bez mene, jer te više ne traže oči moje. I one sene tvoje Koje sam nekada čuvala oduvala je hladna tama moga nestanka.... I nema više kome ko da nedostaje... I samo ostaje da seća, kakvog je mirisa sreća, ono što je prošlo.
Нема коментара:
Постави коментар