Toga dana, vrata si zalupio za
sobom.
Boje su izbledele...
Zvuci utihnuli...
Vazduh je nestao.
Kuda?
Ne znam.
Spakovan je u kutiju večnosti ili?
Toga dana ljudi su zastali
da puste zadnju suzu,
zadnji krik,
Nad prahom koji je iza tebe ostao...
Toga dana nestade i deo mene...
Sa njim i uspomena na nas!
Slika sa osmehom na licu
ostala je da zavara život...
Нема коментара:
Постави коментар