Obukao si čizme mojih snova
i tumaraš poljima moje duše.
Dok mirno snevam, ti lutaš
i sav iznemogao od umora padaš...
Jutro je...
Ispijam te, kao prvu, jutarnju, šoljicu kafe.
Polako,
Želim da nikada ne nestaneš.
Gde li si, sećanje moje najlepše?
Ti znaš da se snovi najviše vole,
Pa bežiš, lopove čežnje moje.
Neuhvaćen znaš da ćeš zauvek živeti tu...
Gde si najvoljeniji...
Нема коментара:
Постави коментар