BREZA

Kao breza umorna,

pognuo si glavu

i miruješ

dok pesma mojih reči

šeta

oko stabla tvoga tela.

Brezo umorna,

krošnja ti je teška

jer su ti misli od olova kovane.

A ipak iz tvoga dlana

raste grana,

jedna, dve, desetine njih.

Penju se paučinasto guste

uz bedeme tela mog..

Mirišu mi pupoljci oko vrata,

listovi ramena prskaju svežinom,

a iz kože nekada staklasto glatke,

pršti lava krvi kroz pukotine

praskom želje izazvane.

Krvarim, dok tvoje grane u meni

jedan novi život rađaju...