ONI KOJI SU OTIŠLI

Često se vraćaju
da dočekaju novi dan
sa nama,
sklone šiške sa lica,
umiju nas
i popiju
šoljicu kafe,
onu već popijenu,
prvu,
jutarnju,
najjaču...

Svrate da ručaju sa nama
ručak
davno pojeden,
dobro svaren,
onaj koji već dugo
počiva u nekoj kanalizaciji...

Vraćaju se da
zajedno pogledamo film,
koji već napamet znamo,
pa možemo zažmuriti
i ne slušati televizor,
i biti i ne biti tu.

I često baš oni koji su otišli
postelju sa nama dele,
požutelu,
slanu od znoja,
onu koja se na buđ oseti,
ali najmiliju,
jer je
žuta, znojava i buđava
baš zbog njih...

Oni koji su otišli,
nikada nas napustiti ne mogu!