VELIČANSTVENI KRUG MIRA

Prišla bih ti sigurno
da si stajao
sam
kraj ograde.

Da si čačkao nos
ili nekulturno zevao,
bez ruke na usnama,
ili se češao ispod pasuha
posipajući neprijatan miris...

Sigurno,
da si sam kraj ograde
čitao neku knjigu,
pevušio tišini nežnu pesmu,
razgovarao sa vazduhom
ili psovao suncu
što gleda baš u tebe...

I da si gazio cvetove
što ti te iscepane patike,
kojima su usta puna izmeta
a đon vapi za slobodom,
čuvaju,
prišla bih ti...

Psa da si šutnuo,
kraj te ograde,
i da ga gledaš hladnokrvno
dok jauče i cvili...

Prišla bih ti sigurno
da si stajao
sam kraj ograde,
ali ne htedoh rezati
taj veličanstveni
krug mira
na dva dela
nemira!