ZRACI U KOFI

Kao osunčana kiša
i osunčan sneg, tako hladno greješ...
Kao privid svetlosti i topline, vidim te... Kao privid te i osetim... Da zaista postojiš, sklonila bih zavesu da zraci tvoji 
obasjaju mi sobu... Pa bih krišom ukrala poneki zrak i sakrila ga u kofu, za crne dane...