Boli me nebeski svod
moje slutnje
o tome da sam tebi, što i ti meni... I plače, lije vriske i vapaje svoje, čineći me nemom i gluvom... Kud prolazim, tu me prati pa nepromišljeno svrati u neku sobu da se odmori i neočekivano napada moje puteve, hvatajući me oko vrata, kao hladnokrvni ubica. Menjam i presvlačim desetine lica na dan, čupajući ih rukama sa sebe, i u mukama grebem svaku mrlju koja odaje, da izbledi... I dok sedi iznad moje glave u izdahu svom, neka već iznemogla ja, nebeski svod slutnje moje boli i kuka, držeći me oko struka i pada pred stope moje, predajući sve snage svoje grudvicama zemlje... Ne čuje se, ne postoji, i ne broji više, ono što ne može da se izbroji...
moje slutnje
o tome da sam tebi, što i ti meni... I plače, lije vriske i vapaje svoje, čineći me nemom i gluvom... Kud prolazim, tu me prati pa nepromišljeno svrati u neku sobu da se odmori i neočekivano napada moje puteve, hvatajući me oko vrata, kao hladnokrvni ubica. Menjam i presvlačim desetine lica na dan, čupajući ih rukama sa sebe, i u mukama grebem svaku mrlju koja odaje, da izbledi... I dok sedi iznad moje glave u izdahu svom, neka već iznemogla ja, nebeski svod slutnje moje boli i kuka, držeći me oko struka i pada pred stope moje, predajući sve snage svoje grudvicama zemlje... Ne čuje se, ne postoji, i ne broji više, ono što ne može da se izbroji...
Нема коментара:
Постави коментар