субота, 14. новембар 2015.

O SVEMU ŠTO TI ŽELIM...

Želim ti sreću 
od morske dubine dublju
i od morskog prostranstva veću...
Toliku da ti oči zasuze svaki put kada postaneš
svestan svoje sreće... Želim ti brda snage. Snagu planinskih lanaca, neoborivu i nedostižnu, divljenja vrednu. Toliku, da kada postaneš svestan svoje snage pustiš suzu jednu, najjaču... Želim ti veru, vreliju od vatre i od plamena lepšu, da te pucketanjem probudi, svaki put kada zaspiš u neveri... Veru koja nikada neće da izneveri tvoje srce... Pa kada ugledaš svoju veru koja se u stvarnosti dogodila, pusti suzu koja je najviše pogodila tvoju nadu, i obriši je da više ne postoji. I želim ti ljubav, neophodniju od vazduha, a od vetra nežniju. Ljubav lepšu od one za koju znaš. Ljubavi tone, 
da možeš nekome da je daš. I neka u tebi i oko tebe struji, pevajući pesmu koja će u ušima da ti bruji svakoga dana o svemu što ti želim...

Нема коментара:

Постави коментар