Pogled
dva oka,
sasvim obična,
svakodnevno prisutna...
Pogled
kroz dvogled uma,
nerazjašnjen,
zauvek.
U suzama okupana,
srećna ili tužna,
bliska ili daleka
svojoj slici,
kao vrata
neka prastara,
zastajkuju u svom pomeranju...
Niti otvorena,
niti zatvorena,
kapka dva,
iza kojih se kupa
sva nejasnoća
razmnožena...
Pogled
dva oka
koji govori i pita,
čuva i beži
od svoje svetlosti...
U pogledu tom leži
razbarušeno pitanje,
zauvek...
dva oka,
sasvim obična,
svakodnevno prisutna...
Pogled
kroz dvogled uma,
nerazjašnjen,
zauvek.
U suzama okupana,
srećna ili tužna,
bliska ili daleka
svojoj slici,
kao vrata
neka prastara,
zastajkuju u svom pomeranju...
Niti otvorena,
niti zatvorena,
kapka dva,
iza kojih se kupa
sva nejasnoća
razmnožena...
Pogled
dva oka
koji govori i pita,
čuva i beži
od svoje svetlosti...
U pogledu tom leži
razbarušeno pitanje,
zauvek...
Нема коментара:
Постави коментар