NOGA NA LICU

Noga na tlu,
korak po korak,
i jedan gorak
trag đona...

Noga na licu,
stopala trag,
od čela do brade,
i brazde
na kojima sade
tvoje pore
naše nekadašnje šetnje.

I odlazimo,
a ne znaju da
nikuda zajedno ne hodimo,
da su nam odavno
raspletene kose,
i noge siromašno bose,
pa tako proćelavi,
polugoli,
nove rose
ne bismo preživeli...

Noga na tlu,
ili na licu,
sasvim je jednako,
ostavlja trag...
Padaju oči,
stari lice,
dok bakarne žice
dišu između nas...