REČ SE ZABORAVI

Reč se veoma brzo zaboravi,
a plamen je na usnama
i požar u grudima,
onome ko je govori...

I izgleda da samo na njemu
ostaje trag,
ostaje rupa jedna,
i samo za njega,
reč će uvek biti vredna
i snažna,
jer je kao važna
ratnica
oborila borca.

A u ušima drugim,
ona prohuji
i nepovratno iščezne,
kao povetarac
malo glasniji,
jer od njega uglavnom
nikada nije ostalo
nešto što je vredno pomena...

Reči su uzaludne,
i prečesto na niskoj ceni,
ali posebno reči lepe,
dok se vređanja sećaju svi...

I eto još jednom dokaza neoborivog
da ljudskim umovima
vladaju neki zli
talasi
koji potiskuju, dave i brišu,
i lepotu reči stavljaju
na neku tišu,
najtišu granicu
krika.