Neki ljudi ne vole praznike,
belu prašinu,
ledenog srca,
koja po ulicama
tragove skriva
i svetluca
svojom lepotom.
Ne vole žagore
izlizanih ploča,
i zveckanje metalnih
duša,
koje šarenilom
opijaju i zavode...
Ne vole darivanja
i skrivanja zlotvora
iza crvenih mašni...
Upakovane reči
u najraskošnije omote,
koje ne treba raspakovati
cele godine..
Neki ljudi baš ne vole
praznike,
jer ih zabole
oni koji su tu.
I najzad za praznike dožive svu agoniju koju su taložili u uglu misli... I ne vole praznike jer shvate nešto što ne žele shvatiti,
i znaju da će to platiti,
opet, ledenim, metalnim dušama... Shvate da su sami, u svetlucavoj tami beline ledene...
I najzad za praznike dožive svu agoniju koju su taložili u uglu misli... I ne vole praznike jer shvate nešto što ne žele shvatiti,
i znaju da će to platiti,
opet, ledenim, metalnim dušama... Shvate da su sami, u svetlucavoj tami beline ledene...
Нема коментара:
Постави коментар