NEKE DAVNE SREDE

Neke davne,
već zaboravljene srede,
popodnevne, u odmoru blagom,
srušilo se sazidano gnezdo
od mermerne ploče
i u meni kradom
neka struja
raznih oluja
počistila je sve...

Nekog davnog dana,
a sreda je bila,
mogla bih da tvrdim,
izletoše iz glave
sve ptice, punih kljunova,
i odletoše nekuda...

I opet je sreda,
pa im pozdrav šaljem
s' osmehom na licu
i rukama na grudima.
Kljunove im zlatim,
hvala im do neba,
što odnesoše
sve što i ne treba
da stanuje u mojoj glavi...