среда, 17. јун 2015.

JA SAM...

Dobro jutro!
Da,da, ja sam ona što svake večeri kraj uzglavlja tvog čuva snove od noći i sa suznim očima ih čita, ona što zna da ne zna, a ipak neće da pita, pa se u kolevci neznanja ljuljuška do svitanja...
A u svitanje ti dan blagosilja
poklonom mira.
Da,da, ona što joj krvotok u telu put ka tebi bira.
Ja sam ona što je verovala da u naručju svom za mene gradiš dom...
Ali to više nije bitno,
ja sam jedna,
a u meni su svi oni koji su te voleli snažno, i sve ono što ti je u davna vremena bilo važno...
Ali drugačija su sada tvoja jutra, a tvoj dan ne živi za danas, nego čeka neko novo sutra, koje se ne osvrće u davna vremena...

Нема коментара:

Постави коментар