VRATA

Od tebe dele me dvoja vrata, i dok spavamo usamljeni, spaja nas samo otkucaj sata, koji se poigrava s' nama, i diriguje dok je tama našim bićima laganim ritmom, ostani sam, ostani sama...
Čekaj...
Možda će jedno,
od nas dvoje,
otvoriti dvoja vrata, okrenuti ključ u bravi, i shvatiti da je čas pravi da čekanje prestane, otkucaj sata nestane, postelja postane vrela, da čekati nismo smeli, jer sve što smo hteli moralo se dogoditi...