Blede mi sećanja sva,
kako vreme ponosno šeta
i ulazi, kao dama neka,
u klub sadašnjosti...
Nema za njih mesta,
dok se nazdravlja
punim čašama
današnjice i smela ruka
se poklanja neznancima. Blede mi sećanja sva, al' kada čaša postane prazna, a ruka ostane sama, poželim pobeći iz kluba, i zauvek se zarobiti u podrumu prošlosti...
današnjice i smela ruka
se poklanja neznancima. Blede mi sećanja sva, al' kada čaša postane prazna, a ruka ostane sama, poželim pobeći iz kluba, i zauvek se zarobiti u podrumu prošlosti...
Нема коментара:
Постави коментар