PRAMIČAK KOSE

Rasula se tvoja tamna kosa
po poljima vidika mojih,
i sve je tamno,
sve osim noći,
koju šara pramičak
tvojih sedih vlasi
u mojoj glavi,
i svetlosni put
za sliku tvoga lika
pravi.

Poleteše tvoje duge trepavice,
razletoše se kao lastavice.
da mi je bar jedna da je
na grudi stavim,
i nikada ne izgubim.
Da mi je da gnezdo od njih svijem,
gnezdo malo,
da u njemu mirno sneva,
sve što me za tebe veže,
da u njega spustim
sve ono zbog čega mi je
teško i sve teže
da upalim svetlo i ne vidim više
mrak, ni sedi pramičak kose...